У давна времена цар Јустинијан сагради веома леп град на једној узвишици. Сагради у њему прелепе грађевине, улице и тргове и сагради чесме и купатила, али у град не успеше његови мајстори да доведу воду. Зато цар објави да ће ономе ко успе да доведе воду у град, као награду дати своју кћер за жену.
Нађе се један свињар из оближњег села, који је знао за најлепши извор на Радан планини, и пријави се за овај задатак. Овај се намучи, али успе да доведе воду у град. Прође неко време, а награде нема. Виде њега лепа царева кћи и одмах се заљуби у стаситог и лепог свињара. Начује царева кћи да цар планира да убије младића јер не желеше да му зет буде свињар и ниског рода. Зато, одмах обавести младића и поручи му да заједно ноћу побегну из града.
Тада они седоше у златну кочију и кренуше у мрак. Недалеко од града поче да их сустиже потера. Они се дадоше у бег, али на том путу набасаху на неко камење и сломи се тулац на кочији. То место касније назваше ,,Штулац,,.Мало даље, повређени коњи почеше да гегају, и то село назваше ,,Гегља,,. Затим, нешто даље, почеше кола да се криве, па том селу надедоше име ,,Кривача,,. Даље им на путу испаде сва храна и хлеб који су понели, па то место назваше ,,Лебане,,. Стигоше у неко село где им посусташе коњи, и то село назваше ,,Коњино,,. Мало даље стиже их потера, одрубише главу свињару, а то место постаде ,,Ждеглово,, ( од старословенског ,,Жде Голова,, што значи ,,Оде глава,,). Село у коме је живео свињар од тада, називају ,,Свињарица,,.
